Iz pera jedne mame

 

 

Onda su se vremena promenila. Za druge na jedan način, za mene na neki drugi. Došli su klinci i poželela sam da nešto promenim, možda da im nadoknadim ono što sam ja propustila, ili da ih upoznam sa nečim lepim, vrednim tradicije i običaja. Moji klinci znaju za jedan Božić, njega smo već proslavili. Danas smo i pijukali, i tražili po slami. Uneli smo i badnjak. Smokve su na stolu, i suve šljive, i voće. Proslavili smo i Svetog Nikolu, i sa radošću otvarali crvene čarapice na prozoru. I Deda Mrazu smo ostavili kolače i mleko. Pre samo dve nedelje smo uživali u božićnoj kuvanoj šunki za doručak. Ah,da - Bajram nam nije prošao bez divnih baklava...

Nije da ja nisam znala ove običaje od ranije, bar one, bliske meni, mojoj veri. Nekako, valjda mi je uvek bilo mrsko da u razgovoru sa najboljim prijateljem, koji drži rakijicu u jednoj ruci, a svaka mu druga psovka - objašnjava meni kakva sam ja to Srpkinja i Pravoslavka, a ne postim za vreme Velikog posta - objašnjavam njemu, Srbinu i Pravoslavcu, verniku - da je post hranom samo sekundaran u pravoslavlju, da post duhom je ono glavno, bez alkohola i bez psovki. Moja vera je oduvek počivala i završavala se na 10 Božjih zapovesti. Smatram da je mojoj veri to dovoljno, smatram da je svakoj veri to dovoljno.

Ali, moji klinci će znati... Sve običaje, i mamine, i tatine, i tetine... Moji klinci odrstaju u jednoj raznolikoj kulturnoj, verskoj, nacionalnoj porodici. I znaće. Ja to smatram bogatstvom. Sve te naše različitosti koje nas spajaju za istom, danas prazničnom trpezom. Gledam lica moje porodice, nekad se pitam kad bi nas neko gledao sa strane da li bi mogao da nas podeli po tome ko je ovde Pravoslavac, Katolik ili Musliman. Njima to nije ni bitno, nije ni meni. Bitna mi je ta sloga, i taj mir. Jer, na kraju krajeva, to i jeste duh ovih praznika.

 

Ali, vidim da nije tako svima. Malopre, uspavam klince, uletim na Fejs, procunjam po dnevnoj štampi - kad imam šta da vidim. Moje divne, drage Srbe po komentarima, oštrih jezika na nacionalnoj ili verskoj osnovi. Pozivaju na razne gluposti (gluposti vam u glavi!). Da se razumemo, to sam isto čitala i od strane Katolika 25-og prošlog meseca, i od strane Muslimana tokom Bajrama; ali nekako sam se nadala da moji Srbi, moja braća, veliki vernici - znaju šta je sam smisao i duh Božića... Eto, ne ide da im ja kao neki agnostik objašnjavam.

 

I ne razumem čemu sve to. Još manje razumem čemu sve to na ovaj radostan dan. Pustite istoriju/historiju svojim tokom - ne možete je menjati. Zatrpajte je negde, zatvorite u mračan sobičak, zaključajte, a ključ bacite. Ako vam se ne dopada - zaboravite je! Ako vam se istorija ne dopada - menjajte budućnost! Ali, molim Vas, oslobodite moju decu, vašu decu od te bolesti koje vučemo za sobom, od te mržnje  i netrpeljivosti koju nam je natovarila generacija naših roditelja. Zar treba da je ostavljam u amanet našoj deci? Neko je jednom lepo rekao - po nacionalnosti najviše volim kad je neko čovek - dobar čovek.